Privreda evrozone uspela je da ostvari rast u poslednja tri meseca 2022. godine, izbegavši recesiju iako su ogromni troškovi energenata, opadanje poverenja i rastuće kamatne stope uticali na privredu, sa istom tendencijom u tekućoj godini.
BDP zemalja koje koriste evro porastao je nevelikih 0,1 odsto u četvrtom kvartalu, pokazali su podaci Evrostata, nadmašivši očekivanja analitičara okupljenih oko Reuters-a koji su prognozirali pad od 0,1 odsto. U poređenju sa prethodnom godinom, rast je dostigao 1,9 odsto, što je nadmašilo očekivanja od 1,8 odsto.
Među najvećim zemljama evrozone, Nemačka i Italija su zabeležile negativne stope rasta u prethodnom tromesečju, ali su Francuska i Španija porasle, naveo je Eurostat, na osnovu fleš procene koja je podložna reviziji.
Ekonomija evrozone pokazala je neočekivanu otpornost, slično kao tokom pandemije, kada je rast nadmašio očekivanja jer su se preduzeća brže prilagođavala promenjenim okolnostima nego što su kreatori ekonomske politike predviđali.
Poslednji makroekonomski podaci evrozone sugerišu da je usporavanje privrede već dostiglo dno i da je postepen oporavak u toku, potpomognut državnim subvencijama i blagom zimom koja je smanjila potrošnju energenata.
Ukupna slika ipak je ostala tmurna, uz slabu prognozu rasta za 2023. usled velikog pada realnih prihoda i rasta kamatnih stopa.
Kako bi se izborila sa rastućom inflacijom, Evropska centralna banka (ECB) je od juna povećala kamatu za 2,5 procentnih poena na dva odsto, a tržište očekuje rast za još 1,5 procentnih poena do sredine godine, što bi stopu na depozite stavilo na najviši nivo od početka veka.
Izvor: Reuters, Momentum
