Nemačka privreda zabeležila je pad aktivnosti u 2023. godini, usled kontinuirane inflacije, visoke cene energenata i slabe strane tražnje, ali je izbegla recesiju u drugoj polovini godine.
BDP ove najveće privrede evrozone pao je 0,3 odsto u 2023. godini, pokazali su zvanični podaci federalnog statističkog zavoda. Ovaj pad bio je u skladu sa očekivanjima analitičara koje je anketirao Reuters.
„Uprkos skorašnjem padu cena, one su ostale visoke u svim fazama ekonomskog procesa i predstavljaju kočnicu ekonomskog rasta. Nepovoljni uslovi finansiranja usled rastućih kamata i slabija i domaća i strana tražnja su takođe negativno uticali na rast“, navodi statistički zavod.
Nemačka privreda nije nastavila oporavak nakon oštrog pada tokom pandemije, ali je BDP u 2023. godini 0,7 odsto veći u odnosu na predpandemijsku, 2019. godinu.
Ekonomski učinak industrije, izuzev građevinarstva, pao je 2,0 odsto u 2023. godini, usled pre svega manje proizvodnje u energetskom sektoru, dok je ekonomska aktivnost u sektoru usluga doprinela rastu.
Građevina je zabeležila blagi rast od 0,2 odsto, usled pogoršanih uslova finansiranja, uporedo sa kontinuirano visokim troškovima i nedostatkom radne snage.
Lična potrošnja je pala 0,8 odsto, dok je vladina potrošnja smanjena 1,7 odsto. Uvoz je opao 3,0 odsto, dok je izvoz oslabio 1,8 odsto, što je dovelo do pozitivnog neto izvoza koji je podržao BDP.
U poslednjem kvartalu nemačka privreda je pala 0,3 odsto, dok je u trećem tromesečju zabeležena stagnacija, nakon revizije podataka naviše, pa je tehnički izbegnuta recesija.
Prinos na nemačke 10-ogodišnje obveznice porastao je danas na 2,2 odsto, dok je indeks akcija DAX oslabio pola procenta.
Izvor: Reuters, Momentum
