Po prvi put u poslednjih dvadeset godina evro je postao slabiji od dolara nakon što je pao više od 12 procenata u tekućoj godini.
Ova promena kursa povećala je uvozne troškove evropskim kompanijama, dodatno pojačavši pritisak na rastuće cene energenata i inflaciju.
Sve ove vesti su veoma loše za profitne margine evropskih kompanija, a nemački biznisi su u pregledu avgustovskog PMI pokazatelja upozorili da se i dalje suočavaju sa „jakim pritiscima na strani troškova“. Pored ovoga, inflacija koja je u evrozoni blizu devet procenata suzbija ličnu potrošnju što takođe negativno utiče na prodaju i profite.
Korist koja inače dolazi kada valuta depresira – izvozna konkurentnost, efekat pozitivnih kursnih razlika na profite – trenutno se nalazi u debeloj senci energetske krize i recesionih pretnji. Evropa je posebno izložena usled zavisnosti od ruskog gasa čije je snabdevanje već smanjeno, a dalja ograničenja u isporukama bi još više naudili privredi evrozone, posebno Nemačke.
Ova najveća privreda evrozone suočava se i sa pretnjom održivosti dosadašnjeg industrijskog modela koji je bio srce njene privrede. Ovaj model koji se u najkraćem može definisati kao „korišćenje jeftine energije i prednosti globalizacije u stvaranju dodate vrednosti, te prodaja proizvoda na tržišima širom sveta“ sada se nalazi pod pritiskom jer je izgubio prvu komponentu.
Glavni indeks nemačkih akcija, DAX, uprkos velikom slabljenju evra u odnosu na dolar pao je od početka godine 17,6 odsto, dok se američki indeks S&P 500 nalazi u minusu od nepunih 14 procenata.
Izvor: Bloomberg, Momentum
