Evropska centralna banka (ECB) podigla je ključnu kamatu za 25 baznih poena u četvrtak na 3,25 odsto što predstavlja njen najviši nivo od novembra 2008. godine.
Ova odluka došla je nakon što su aprilski podaci o inflaciji pokazali stopu od sedam procenata, dok je bazna inflacija neznatno oslabila na 5,6 odsto. ECB je saopštila da „inflacija beleži popuštanje proteklih meseci, ali da su bazni pritisci ostali jaki“.
U saopštenju, ECB je priznala da se „prethodna povećanja kamate snažno prenose na finansiranje privrede evrozone i monetarne uslove“, ali je takođe navela da „kašnjenje i snaga prenosa na realnu ekonomiju ostaju neizvesni“.
ECB je takođe navela da će verovatno zaustaviti reinvestiranje sredstava od dospelih dužničkih hartija od vrednosti u okviru nestandardnog programa mera monetarne politike (APP) koji je pokrenut sredinom 2014. godine. Ova najava bi mogla da predstavlja kompromis prema članovima ECB-a koji su se zalagali u prethodnom periodu za veće podizanje kamate.
Depozitna stopa ECB-a dostigla najviši nivo od 2008. godine
Izvor: Wolf Street
Predsednica ECB-a, Lagar, rekla je da postoji „divergencija“ među sektorima u privredi – izgledi za industriju se pogoršavaju, dok sektor usluga i dalje raste. Ona je dodala da se „svi slažu da je pvoećanje kamate neophodno i da neće doći do pauziranja ciklusa“.
Tržište trenutno očekuje da bi ECB mogla još dva puta da podigne kamatu za po 25 baznih poena.
ECB je počela aktuelni ciklus dizanja kamata u julu 2022. godine kada je ključnu kamatu vratila na nulu sa višegodišnjeg perioda vođenja politike negativne kamatne stope. Međutim, uprkos konstinuiranom rastu kamata, inflacija je ostala daleko iznad ECB-ovog targeta od dva odsto, a prema proceni MMF-a on će biti dostignut tek 2025. godine.
Evro je nakon odluke ECB-a oslabio skoro pola procenta na 1,10 prema dolaru, dok je sličan pad prinosa registrovala i nemačka dvogodišnja obveznica na 2,52 odsto.
Izvor: CNBC, Momentum
