Evropska centralna banka (ECB), na zasedanju u četvrtak, očekivano je spustila ključnu kamatu za dodatnih 25 baznih poena, uz primetnu promenu u saopštenju u kojem je monetarna politika sada ocenjena kao „značajno manje restriktivna“. 

ECB je depozitnu stopu dovela do nivoa od 2,50 procenata, što predstavlja smanjenje od 1,5 procentnih poena od juna prošle godine. Ovo šesto smanjenje kamata dolazi u situaciji kada se evrozona bori da ostvari privredni rast, uz očekivano dodatno pogoršanje makro ambijenta sa mogućim američkim carinama. 

U saopštenju centralne banke se navodi da je „monetarna politka postala manje restriktivna, jer smanjenje kamatnih stopa čini novo zaduživanje jeftinijim za preduzeća i domaćinstva, a rast kredita se ubrzava“.

Depozitna stopa – šest smanjenja u manje od godinu dana

Izvor: Trading Economics

Na prethodnom zasedanju monetarna politika je opisivana i dalje kao „restriktivna“, što bi se moglo tumačiti kao oprezniji pristup ECB-a u vezi sa daljim smanjenjem kamata. 

ECB je ponovila da je proces dezinflacije „na dobrom putu“, ali je istakla da je domaća inflacija ostala „visoka“. Podaci objavljeni ranije tokom sedmice pokazali su da je inflacija u februaru oslabila na 2,4 odsto, premda je bila neznatno iznad očekivanja, dok je i bazna inflacija popustila na 2,6 odsto nakon nekoliko meseci stabilnog držanja na 2,7 odsto. 

Projekcije ECB-a su da će inflacija u 2025. godini biti na nivou od 2,3 odsto, 1,9 odsto u narednoj godini i 2,0 odsto u 2027. Revizija ovogodišnje inflacije naviše posledica je jače dinamike cene energenata, navodi se u saopštenju. 

Kada je u pitanju privredni rast evrozone, ECB je smanjila očekivanja usled „kontinuiranih izazova“ sa kojima se suočava ovaj ekonomski i politički blok. Privredni rast u tekućoj godini sada se očekuje na nivou od 0,9 odsto u odnosu na raniju projekciju od 1,1 odsto, te 1,2 odsto u 2026. i 1,3 odsto u 2027. godini. 

Govoreći o efektima mogućih američkih carina, čelnica ECB-a Lagar rekla je da bi „eskalacija trgovinskih tenzija smanjila rast evrozone tako što bi umanjila izvoz i oslabila globalnu ekonomiju“. Ona je navela da geopolitičke tenzije poput rata u Ukrajini i na Bliskom istoku ostaju glavni izvor neizvesnosti.

Lagar je odbila da daje detaljnije ocene uticaja na rast i inflaciju najavljenih velikih izdvajanja u vojni budžet i fiskalnih stimulansa u Nemačkoj, dok ne bude raspoloživo dovoljno detalja. 

Prinos na nemačke 10-ogodišnje obveznice nastavio je rast, stigavši danas do nivoa od 2,88 odsto, dok se na kraju prošle nedelje nalazio 50 baznih poena niže. Evropski indeks akcija STOXX 600 od početka godine je u plusu skoro 10 procenata, dok je nemački DAX skočio skoro 18 procenata. 

Izvor: CNBC, Momentum