Povećanja kamatnih stopa Evropske centralne banke (ECB) tek počinju da utiču na ekonomiju, ali bi njihovi efekti mogli da postanu jači kao rezultat bankarskih previranja, izjavila je predsednica ECB-a Kristin Lagar.
Investitori i dalje procenjuju da li će ECB nastaviti da povećava kamate kako bi se borila protiv visoke inflacije uprkos aktuelnim dešavanjima u bankarskom sektoru zbog kojih su dva američka kreditora propala, a švajcarskom gigantu Credit Suisse-u je stigla pomoć u poslednjem trenutku.
Lagarova je rekla da bi akcije ECB-a za povećanje troškova pozajmljivanja mogle biti naglašenije ako banke postanu sklonije riziku i počnu da zahtevaju više stope prilikom davanja kredita – što verovatno implicira da bi onda centralna banka morala nižim intezitetom da poveća sopstvene stope.
Ona je ponovo potvrdila odlučnost ECB-a da inflaciju u zoni evra svede na dva odsto sa 8,5 procenata prošlog meseca i napomenula da su prošla povećanja kamata tek počela da se prenose na ekonomiju.
„Da bi se inflatorni pritisci ublažili, važno je da naša monetarna politika radi snažno u restriktivnom pravcu. A taj proces tek sada počinje da stupa na snagu, rekla je Lagar.
ECB je povećala stopu koju plaća na bankarske depozite za rekordnih 350 baznih poena na tri odsto od jula, a finansijska tržišta očekuju dalje povećanje na 3,5 odsto kasnije tokom godine.
ECB je prošle sedmice podigla kamatu za 50 baznih poena, ali je iz saopštenja uklonila očekivanja da će ih ponovo povećati na narednim zasedanjima u svetlu nedavnih šokova na bankarskom tržištu.
Izvor: Reuters, Momentum
