Privredni rast evrozone biće brži nego što se prvobitno očekivalo, zahvaljujući ekspanziji Italije i Španije, ali inflacija će takođe ostati povišena, navodi se u najnovijim prognozama Evropske komisije (EK).
EK očekuju da će BDP evrozone u tekućoj godini porasti 1,1 odsto u odnosu na februarsku prognozu od 0,9 odsto, i 1,6 odsto naredne godine u odnosu na prvobitnu procenu od 1,5 odsto.
Međutim, očekivani brži rast, sa prognoziranom nezaposlenošću od 6,8 u tekućoj godini i 6,7 odsto u narednoj, znači i veća inflatorna očekivanja. EK očekuje inflaciju u tekućoj godini od 5,8 odsto (ranije 5,6 odsto) i 2,8 odsto u 2024. godini (ranije 2,5 odsto).
Glavni razlog za povišenu inflaciju EK vidi u „očekivanim konstantnim pritiscima na povećanja plata usled jakog tržišta rada, snažnog povećanja minimalaca u nekoliko zemalja i, generalno, pritiska od radnika da se nadoknadi slabija kupovna moć“.
Suficit tekućeg računa EK vidi na nivou od 2,1 odsto BDP-a u 2023. i 2,4 odsto u narednoj godini u odnosu na 0,6 odsto prošle godine.
EK očekuje da se nastavi trend poboljšanja javnih finansija sa očekivanim padom ukupnog budžetskog deficita na 3,2 odsto ove i 2,4 odsto naredne godine u odnosu na 3,6 odsto u 2022. godini.
Kada je javni dug u pitanju, očekuje se njegovo smanjenje na 90,8 odsto BDP-a ove godine i 89,9 odsto naredne u odnosu na 93,1 odsto BDP-a u prošloj godini.
Izvor: Reuters, Momentum
