Međunarodni monetarni fond (MMF) smanjio je danas izglede za rast globalne privrede za 2023. godinu nakon što su više kamate ohladile privrednu aktivnost, ali i upozorio da bi ozbiljno rasplamsavanje krize u finansijskom sistemu moglo srezati rast BDP-a na nivo recesionih vremena.
MMF je u svom najnovijem izveštaju o prognozama svetske privrede naveo da su rizici od širenja krize u bankarskom sistemu obuzdani snažnim političkim akcijama nakon bankrota dve regionalne banke u SAD i prinudnog preuzimanja banke Credit Suisse. Previranja u bankarskom sistemu dodala su još jedan sloj neizvesnosti na postojeću visoku inflaciju i posledice rata u Ukrajini.
MMF sada predviđa rast globalnog realnog BDP-a od 2,8 odsto za 2023. i 3,0 odsto za 2024. godinu, što predstavlja naglo usporavanje u odnosu na rast od 3,4 odsto u 2022. godini.
I prognoze za 2023. i 2024. smanjene su za po 0,1 procentni poen u odnosu na procene objavljene u januaru, delimično zbog slabijih performansi u nekim većim ekonomijama, kao i zbog očekivanja daljeg monetarnog zatezanja u borbi protiv visoke inflacije.
Izgledi MMF-a za SAD su se blago poboljšali, te sada predviđa rast najveće svetske privrede u 2023. od 1,6 odsto u odnosu na 1,4 odsto prognoziranih u januaru, s obzirom na i dalje jako tržište rada u ovoj privredi. Međutim, MMF je smanjio prognoze za neke druge velike ekonomije, uključujući Nemačku, za koju sada predviđa pad privredne aktivnosti od 0,1 odsto u 2023. i Japan, za koji se sada predviđa rast od 1,3 odsto umesto 1,8 odsto očekivanih u januaru.
MMF je takođe povećao očekivanje za baznu inflaciju sa 4,5 odsto u januaru na 5,1 odsto, navodeći da inflacija nije dostigla vrhunac u mnogih zemljama uprkos nižim cenama energenata i hrane.
Ova finansijska institucija ne očekuje u baznom scenario krizu bankarskog sistema, ali je u izveštaju navedeno da bi se značajno pogoršavanje finansijskih uslova moglo ponoviti, sa negativnim uticajem na privredni rast. U blagom scenariju globalni rast bi bio smanjen za 0,3 procentna poena, dok bi scenario oštrog pada kreditne aktivnosti i manje lične potrošnje vodio smanjenju rasta BDP-a za 1,8 procentnih poena.
Izvor: Reuters, Momentum