piše: Nenad Gujaničić
12. maj, 2023.

Nakon što je pre nekoliko sedmica država preinačila predlog uprave Dunav osiguranja da se ne isplati dividenda, manjinski akcionari Naftne industrije Srbije (NIS) polažu slične nade pred raspodelu rekordne dobiti ove kompanije.

Ako je sudeti prema nagoveštajima čelnika NIS-a, kompanija će i ove godine isplatiti tradicionalnih 25 odsto ostvarene dobiti, što svakako ne bi predstavljalo veliko iznenađenje da nije reč o vanrednim okolnostima koji su doneli rekordni profit u istoriji kompanije.

Kao što je poznato, NIS je u 2022. godini zabeležio konsolidovani neto profit od 92,3 milijarde dinara, dok je nekonsolidovana dobit, koja je svih godina bila osnovica za podelu dobiti, bila još i veća i iznosila je 94,5 milijardi dinara. Kada se preračuna u valutu, koja je na našim prostorima mera vrednosti svega skupljeg od cipela, profit iznosi oko 800 miliona evra, otprilike onoliko koliko je vrednovana kompanija prilikom njenog preuzimanja početkom 2009. godine.

Ne računajući godinu pandemije, kada je kompanija isplatila tek simboličnu dividendu, NIS akcionarima počev od 2013. godine redovno isplaćuje dividendu u visini od 25 procenata ostvarenog profita.

Ukoliko bi to bio slučaj i ove godine, akcionarima bi pripao ukupan iznos od 23,4 milijarde dinara odnosno bruto dividenda u visini od 143,3 dinara po akciji. Na poslednjoj ceni od 840 dinara akcije NIS-a nose prinos od oko 17 procenata.

Predlog raspodele prošlogodišnje dobiti trebalo bi objavi uprava kompanije do kraja maja, što je krajnji rok za zakazivanje redovne skupštine akcionara. Iako je država tek manjinski akcionar u kompaniji, ne samo udeo od skoro 30 procenata vlasništva govori da bi mogla itekako imati uticaja na raspodelu profita.

Gazprom, kao većinski vlasnik, ima više nego jake veze sa našom državom što se može videti i preko izuzetno niske rudne rente koju NIS plaća i nakon toliko vremena posle privatizacije, te preko strateških stvari kao što su privatizacija Petrohemije ili snabdevanje gasom. Takođe, naša država se nije opredelila poput pojedinih evropskih vlada da dodatno oporezuje vanredni profit nastao usled visokih cena sirove nafte. Istina, na snazi je ograničenje cene goriva koje je prema rečima same kompanije prošle godine umanjilo profit za nešto manje od deset milijardi dinara.

Sam Gazprom u matičnoj kompaniji već nekoliko godina deli polovinu profita, a ova praksa predložena je i zavisnim preduzećima.  Ova promena dividendne politike došla je i pre velikog rasta cene nafte prošle godine, a kompanija je prošle jeseni isplatila rekordnu međudividendu od oko 21 milijardu dolara što odgovara polovini polugodišnjeg profita.

NIS-ovim pandani iz regiona takođe imaju dosta veći racio plaćanja dividende (udeo dividende u ostvarenoj dobiti). Tako će INA, koja se nalazi u rukama hrvatske države i mađarskog MOL-a, ove godine podeliti akcionarima 200 miliona evra, što čini oko 82 odsto ostvarene dobiti, dok austrijski OMV i mađarski MOL uz očekivane specijalne dividende dele oko polovinu ostvarenog profita.

Kada su u pitanju globalne naftne kompanije, talas visoke profitabilnosti obilato su iskoristili njihovi akcionari kroz dividende, ali i sticanje sopstvenih akcija. Ovi iznosi su uveliko premašili kapitalna ulaganja naftnih kompanija koja se i dalje nalaze daleko ispod nivoa 2014. godine, pre početka naftne krize.

Kada je NIS u pitanju, ova kompanija nikada nije sticala sopstvene akcije niti je bilo naznaka da je razmatrano ovo pitanje. Dividende su, pak, kontinuirano isplaćivane od 2013. godine i one su faktički činile jedinu zaradu akcionara s obzirom da su loš investicioni ambijent na Beogradskoj berzi, odsustvo stranih investitora i imidž ruskog većinskog vlasnika uskratili bilo kakvu kapitalnu dobit.

Akcije NIS-a, pre nego što je kompanija u novembru objavila odlične devetomesečne rezultate poslovanja i faktički najavila visoku dividendu, nalazile su se oko nivoa od 600 dinara što je tek neznatno preko cene od 4,8 evra po kojoj je kompanija preuzeta 2009. godine. Od novembra svedoci smo uzlaznog trenda i pojačanih prometa koji na ovoj akciji nisu viđeni poslednjih 7-8 godina.

Da li će se država latiti svojih prava i ovih argumenata i omogućiti sebi i preostalim manjinskim akcionarima veću dividendu, u velikoj meri opredeliće kratkoročno kretanje ove akcije. Dugoročno posmatrano, usled teškog položaja u kome se nalaze domaće akcionarstvo i tržište kapitala, akcionari NIS-a uživaće u punoj vrednosti imovine kojom raspolažu isključivo u jednom scenariju – preprodaji kompanije.

(prvobitno objavljeno na portalu Bloomberg Adria)