piše: Nenad Gujaničić
30. jun, 2022.

Teško da ima veće prepreke u donošenju investicionih i poslovnih odluka od neizvesnosti. S druge strane, teško da postoji neželjeni događaj koji može stvoriti veću neizvesnost od oružanih sukoba. Ako su ova neprijateljstva većih razmera, direktno ili posredno obuhvataju učešće najvećih globalnih sila, posledice mogu biti više nego ozbiljne i prilično nesagledive.

Aktuelni napad Rusije na Ukrajinu upravo predstavlja ratni sukob veoma visokog inteziteta posebno ako se posmatraju moguće posledice po globalnu privrednu aktivnost. Činjenica je da je bilo i u bliskoj prošlosti ratova sa većim razaranjima, pa i sa višestrukim brojem žrtava, ali u poslednjih nekoliko decenija nije bilo oružanog sukoba koji je nosio toliko neizvesnosti po pitanju stabilnosti svetskog poretka.

Kada se posmatraju ekonomske posledice ovog događaja, one su višestruke i svakako će ostaviti dubokog traga makar ratni sukobi prestali tri nedelje nakon njegovog otpočinjanja. Ponajpre jer ove dve velike države predstavljaju značajne izvore sirovina u globalnom lancu snabdevanja. Skoro trećina svetske proizvodnje žitarica dolazi sa ovih područja, a veliko je pitanje u kakvim okolnostima će biti sprovedena setva, naročito kada su u pitanju ukrajinske oranice. Ništa manje bitna nije ni energetska zavisnost naročito starog kontinenta od ruske nafte i gasa, a koliko je ovo bitan deo poslovnih odnosa EU i Rusije pokazuje činjenica da ni sa jedne strane pitanje prekida saradnje nije postavljano. Takođe, ruska privreda predstavlja značajan izvor brojnih drugih sirovina poput metala (paladijum, nikl, platina) koji su postali nezamenljivi u industrijskoj primeni.

Iako ruska privreda ne spada ni u deset najvećih na globalnoj mapi prema veličini BDP-a njena izražena sirovinska baza mogla bi ozbiljno poremetiti još uvek nepovezane lance snabdevanja nakon izbijanja pandemije. Kompanije iz brojnih delatnosti ponovo će imati vanrednu situaciju na polju obezbeđivanja inputa taman kada se situacija posle skoro dve turbulentne godine polako počela da smiruje. Ovo ne znači samo nestašicu materijala već i njihovu višu cenu što će svakako poremetiti planirano ostvarenje poslovnih ciljeva.

Reakcija američke berze na geopolitička dešavanja

Kompanije koje to budu u mogućnosti ovaj troškovni pritisak će prebaciti na krajnjeg potrošača što bi moglo dodatno raspiriti inflaciona očekivanja prilično narasla nakon godina intezivnih monetarnih i fiskalnih stimulansa. I pre početka rusko-ukrajinskog sukoba inflacija na tržištu SAD i evrozone daleko je premašila ciljane nivoe njihovih centralnih banaka, pa će aktuelni razvoj okolnosti samo dodatno ubrzati inflaciju koja se u ovim najrazvijenijim delovima sveta u ovoj meri nije zapatila nekoliko decenija. Glavne svetske centralne banke biće na ozbiljnom izazovu između dva konfliktna cilja – zaustaviti galopiranje cena, s jedne strane, a sa druge izbeći scenario recesije nakon povećanja kamata. Ovaj nezahvalni zadatak, čini se, biće gotovo nemoguće izvršiti ukoliko se trajanje ratnog sukoba bude merilo mesecima ili dođe do njegove još jače eskalacije.

Sudeći po berzanskim kretanjima investitori još uvek ne veruju da će rat otići u smeru koji će izazvati globalnu recesiju, ali kako sukob odmiče šanse se iz dana u dan povećavaju. Sam napad Rusije na Ukrajinu, koliko god bio iznenađujući, ipak je lebdeo u vazduhu i pritiskao globalno tržište akcija u danima pred 24. februar. Tako je američka berza pre samog napada vezala četvorodneni negativni trend inteziteta većeg od četiri procenta, mereno indeksom S&P 500. Ovo donekle opravdava mlaku reakciju tržišta na dan izbijanja rata koji su američki berzanski indeksi uspeli da okončaju u plusu. Istina, reakcija evropskih berzi bila je znatno dramatičnija pa je indeks evropskih akcija STOXX 600 okončao dan u minusu većem od tri procenta. U tri nedelje nakon početka sukoba na svetskim berzama bili smo svedoci raznih dramatičnih dešavanja: Moskovska berza je prestala sa radom, suspendovano je trgovanje ruskim akcijama na stranim berzama, cene energenata, žitarica i pojedinih metala su eksplodirale, kineske akcije su se stropoštale usled bojazni da bi ova zemlja mogla biti novi geopolitički poligon…

U istom periodu, američko tržište akcija beleži tek neznatan minus (-0,6 odsto mereno indeksom S&P 500), dok se evropsko tržište akcija nalazi u sličnom gubitku kao na kraju prvog dana rata. Nisu li tržišta akcija previše optimistična u ovom momentu ili, pak, postoji dovoljno signala koji ukazuju da će se rat veoma brzo privesti kraju? Berze prilično pouzdano anticipiraju dešavanja u budućem periodu od tri do šest meseci i čini se da su zasad veće šanse da će razum, ako takva kategorija u geopolitičkim odnosima postoji, prevladati. Sudeći po ponašanju investitora širom sveta trenutno postoji mala verovatnoća da će najgori negativni scenariji ovog sukoba biti ostvareni. Ako, pak, događaji pred nama učine i takva dešavanja mogućim onda će aktuelni gubici na berzanskim tržištima od 15-20 procenata (od prethodno dostignutih maksimuma) biti najmanje duplirani. Sve slične situacije u pređašnjoj istoriji ukazuju da globalna privreda u takvim okolnostima ne bi mogla izbeći recesiju i potonje mukotrpne godine oporavka.

(prvobitno objavljeno u magazinu Svet bankarstva i investicija)