piše: Nenad Gujaničić
23. decembar, 2025.

Tri godine nakon što je pojava četbota ChatGPT označila početak ekspanzije u primeni veštačke inteligencije (AI), ova tehnološka inovacija postala je neodvojiv deo našeg svakodnevnog života. Posmatrano sa biznis strane, nikada do sada nisu bili glasniji tonovi koji upozoravaju na neodrživost aktuelnog trenda megalomanskog AI razvoja.

Kada se krajem novembra 2022. godine gotovo niotkuda pred širom javnošću predstavio četbot zasnovan na velikim jezičkim modelima malo ko je mogao pretpostaviti da je to bila nulta tačka lavine ulaganja na AI polju koja je usledila. U tom momentu investitori su prebirali po veoma oštrim gubicima u godini koju su obeležili visoka inflacija, rast kamata i početak rata u Ukrajini. Indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, beležio je minus oko 30 procenata, dok je šira korpa akcija, indeks S&P 500, bila na granici silaznog trenda tržišta sa minusom od 20 procenata.

Otvaranje poslovnih prilika na AI polju poklopilo se sa skorim završetkom intenzivnog ciklusa podizanja kamata Fed-a, pa su ova dva faktora bila glavni pokretači predstojećeg oporavka tržišta akcija. U tri godine od lansiranja četbota ChatGPT Nasdaq je zabeležio rast od 170 procenata, dok je kompanija koja nudi glavni input za izgradnju AI tehnološke strukture, NVIDIA, ostvarila nestvaran skok vrednosti veći od 10 puta. S obzirom da AI čipovi čine oko polovine troškova u izgradnji AI Data centara, a koji je postao glavna poslovna orijentacija tehnoloških lidera današnjice, onda i ne čudi što je NVIDIA postala najveća svetska kompanija sa tržišnom kapitalizacijom od preko četiri hiljade milijardi evra.  

I dok je postalo sasvim jasno da je ovaj dizajner čipova doživeo ekspanziju usled njegove tehnološke premoći na tržištu AI robe koju svi traže, tržišna priča nosilaca izgradnje AI tehnološke infrastrukture je bivala sve kompleksnija. Ogromne investicije u AI Data centre počele su da izazivaju podozrenje investitora s obzirom da i dalje izostaju značajniji lukrativni efekti od ovih ulaganja. Čitava AI priča svela se na pitanja hoće li ova masivna ulaganja doneti značajniji rast produktivnosti u privredi i da li će se to desiti pre nego što megalomanska konstrukcija bude primorana na odstupnicu.

Privredni rast na AI pogon

Ono što je nesumnjivo jeste da je veliki talas ulaganja na AI polju dao značajan doprinos rastu američke privrede. U prvoj polovini tekuće godine, ulaganja u softver, kompjutersku opreme u i Data centre, prema podacima Barclays-a, doprineli su rastu američkog BDP-a od 0,8 procentnih poena, što je faktički polovina privrednog rasta ove najveće svetske privrede.

Samo četiri velike tehnološke kompanije, Microsoft, Amazon, Alphabet i Meta, ove godine će u kapitalna ulaganja izdvojiti 344 milijarde dolara (oko 1,1 odsto BDP-a) u odnosu na prošlogodišnjih 228 milijardi dolara. U poslednjim kvartalnim objavama ovih kompanija, za narednu godinu najavljeno je dodatno povećanje kapitalnih ulaganja, a ocenjuje se da bi ove investicije u tehnološku infrastrukturu mogle porasti u proseku stopom od skoro 20 procenata.  

Ovo nije jedini aspekt kako je AI trend doprineo većoj privrednoj aktivnosti. Povišeno vrednovanje američkog tržišta akcija, pre svega tehnološkog sektora, doprineo je i većoj vrednosti imovine američkog stanovništva što se ogleda i kroz povećanu ličnu potrošnju koja čini više od dve trećine američkog BDP-a.

Analitičari JPMorgan-a ocenjuju da je u proteklih godinu dana, zaključno sa avgustom, visok nivo tržišta akcija doprineo rastu lične potrošnje za 0,9 odsto odnosno 180 milijardi dolara u apsolutnom iznosu. Mada je to mali deo ukupnog rasta od 5,6 odsto, on nije beznačajan s obzirom na ubedljivu dominaciju lične potrošnje nad ostalim komponentama u BDP-u.

Opasnosti na AI drumu

S obzirom na povećanu zavisnost privrednog rasta od AI buma, američka privreda na ovom polju generiše i rastuće rizike sa najmanje dva aspekta. Pojedine analize ukazuju da bi usporavanje AI ulaganja najvećih tehnoloških kompanija moglo srezati rast BDP-a za pola procentnog poena, dok bi oštrija korekcija tržišta akcija mogla doneti i veće posledice. Ulazak tržišta akcija u zonu silaznog trenda (pad veći od 20 procenata) mogao bi srezati privredni rast za 1,0-1,5 procentnih poena. U uslovima i dalje povišene inflacije i kontinuiranog pogoršanja tržišta rada, jasno je da bi ovakav scenario vodio američku privredu u recesiju.

Na željenoj AI trajektoriji pojavljuju se sve veći rizici, a onaj koji je poslednjih nedelja upalio „crvenu lampicu“ oko održivosti ovog trenda jeste način finansiranja megalomanskih projekata.  Možda je najbolji primer kompanija Oracle čiji je dug porastao na preko 100 milijardi dolara u nastojanju finansiranja izgradnje tehnološke infrastrukture. I pre realizacije velikih poslova ova kompanija je imala negativan novčani tok koji bi prema procenama tek 2028. godine mogao izaći na „zelenu granu“. Nakon što su investitori u septembru euforično ispratili objavu višestrukog rasta ugovorenih poslova ove kompanije, u protekla dva meseca preovlađuju apatija i strepnja da li se ogromni poslovi uopšte i mogu finansirati. 

Još jedan od rizika jeste i povećana potrošnja električne energije koja bi pored finansija takođe mogla biti usko grlo u napretku primene AI. Jedan veliki Data centar troši struje kao grad od sto hiljada ljudi, a prošle godine Data centri su zauzeli oko 1,5 odsto globalne potrošnje električne energije. Očekuje se da će se stope rasta povećati u narednom periodu pa bi se do 2030. udeo u globalnoj potrošnji struje mogao povećati barem duplo, na oko 3,0 odsto ukupne potrošnje.

 I na kraju, ima li efekata?

Iako je AI prisustvo više nego vidljivo u svakodnevnom životu poslednjih godina, još uvek nisu vidljivi efekti u pogledu rasta produktivnosti prosečnog radnika. Istina, ekonomisti su još uvek podeljeni oko ove teme, pa pojedini poput onih iz Goldman Sachs-a vide povećanu efikasnost zaposlenih u poljima poput tehnologije i istraživanja, i ovaj trend pripisuju primeni AI. Drugi, pak, poput ekonomista iz JPMorgan-a ne vide jaku vezu između korišćenja AI i industrijske produktivnosti. Štaviše, nedavno su ocenili da van tehnološkog sektora ne postoji nikakva veza između prihvatanja AI i slabijeg zapošljavanja.

Veći AI efekat bi trebalo da znači veća pomeranja zaposlenih ka oblastima koje su više zaštićene od primene AI ili koje bi mogle da dožive značajno proširenje njenom primenom. Istraživački centar Budget Lab utvrdio je da je u poslednje tri godine broj radnika koji su identifikovani kao ugroženi od strane ChatGPT-a porastao neznatno, sa 18,2 na svega 18,3 odsto. Stoga se zaključuje da je AI uticao na veoma mali segment radne snage, i zasad je tek smanjio izglede pripravnika, s obzirom na lakšu zamenjivost repetitivnih poslova, ali oni čine tek mali deo ukupne mase zaposlenih.

Procenat firmi koje su koristile AI u poslednje dve nedelje 

Izvor: WSJ, Census Bureau

Posmatrajući trogodišnji razvoj ChatGPT-a svega 10 odsto biznisa koristi na određeni način AI, što je ubrzanje u odnosu na šest odsto lani i pet procenata kada je ova tehnološka novotarija ugledala svetlost dana. Brzina kojom kompanije budu prihvatale AI inovaciju, odrediće i povećanje efikasnosti (produktivnosti) radnika.

Istina, i tokom istorije za prihvatanje tehnoloških inovacija je bilo potrebno vreme za sagledavanje punih efekata i što je bila strmija tehnološka kriva prihvatanja rezultati su ranije dolazili. Rast produktivnosti će uslediti tek sa preispitivanjem postojećih poslovnih procesa i prihvatanjem novih veština koje će doneti efikasnije obavljanje rada.  

U ovom momentu uz sve napinjanje analitičara i ostalih učesnika na tržištu jednoznačnog odgovora na pitanje da li je AI balon teško može biti. On će se možda pronaći u bilansima velikih tehnoloških kompanija u narednom periodu, većim gibanjima na tržištu rada ili u nekim novim aplikacijama koje će dramatično promeniti svakodnevnicu. Mnogo više nego što je to zasad uradio ChatGPT odgovarajući mahom na trivijalna pitanja korisnika.

(Prvobitno objavljeno u časopisu „Svet bankarstva i investicija“)