Evropska centralna banka (ECB) na zasedanju u četvrtak povećala je ključnu kamatu stopu, odlukom koja je bila široko očekivana nakon talasa rasta inflacije usled skoka cene energenata.

ECB je drugi put zaredom povećala kamatu za 25 baznih poena na 2,50 procenata, dan nakon što je objavljeno da je inflacija u evrozoni u avgustu dostigla 3,3 odsto usled rasta cene energenata od 14,3 odsto.

Cena novca u evrozoni i dalje znatno niža od glavnih konkurenata

Izvor: WSJ

Čelnica ECB-a, Lagar, upozorila je da će konflikt na Bliskom istoku i nedavni razvoj događaja u ratu u Ukrajini držati ukupnu inflaciju tokom dužeg vremenskog perioda „znatno iznad” cilja banke od dva odsto. ECB očekuje da će bazna inflacija, koja isključuje volatilne stavke poput energenata i hrane, dostići 2,5 odsto u 2026, 2,6 odsto u 2027. i 2.3 odsto u 2028. godini.

Lagar je navela da cenovni šokovi sirove nafte, kao i globalne trgovinske tenzije, ostaju rizik po rast privrede ovog ekonomskog i političkog bloka, premda je privreda evrozone pokazala „otpornost veću od očekivane“: Rast privrede evrozone podržala su ulaganja u AI infrastrukturu i državnu odbranu, što sugeriše da privreda može istrpeti više nivoe kamata. Privredni rast u drugom tromesečju je iznosio 0,6 odsto (0,3 odsto kada se izuzme doprinos Irske), a i bankarsko kreditiranje nije pokazalo znake slabosti u proteklim mesecima.

Investitori su povećali očekivanja da će ECB ponovo podići kamatne stope nakon ove odluke, i sada u potpunosti uračunavaju još jedno povećanje do kraja godine. Lagar je buduće odluke povezala sa narednim podacima s obzirom da još uvek nema drugog talasa efekata viših cena energenata kao što je mogući rast plata koji bi vodio ka inflaciji koja se teže kontroliše.

ECB je prva među glavnim svetskim centralnim bankama zauzela oštriji pristup u borbi sa inflacijom, čemu je doprinela i relativno lagodnija pozicija u smislu nižih kamata. Očekuje se da će i Fed naredne sedmice povećati kamatu za 25 baznih poena, dok bi Centralna banka Engleske (BoE) to mogla da učini u novembru.

Prinosi na 10-ogodišnje obveznice Nemačke dostigao je juče nivo od 3,50%, dok se Francuska zaužuje po ceni od 4,43 procenta, što su najviši nivoi kamata još iz perioda posle izbijanja svetske ekonomske krize.

Evropsko tržište akcija spustilo se na najniži nivo od početka jula, dok je evro neznatno ojačao u odnosu na dolar u paritetu 1,161.

Izvor: WSJ, Momentum