Godišnja inflacija u evrozoni u februaru nastavila je da slabi nakon što je zabeleženo dalje hlađenje cena hrane, što bi moglo povećati šanse da Evropska centralna banka (ECB) smanji kamate kasnije tokom godine.
Eurostat je saopštio da je indeks potrošačkih cena u bloku 20 privreda koje koriste evro porastao je u februaru 2,6 odsto na godišnjem nivou u odnosu na 2,8 odsto u prethodnom mesecu.
Ekonomisti su očekivali još veći pad na 2,5 odsto, ali je aktuelni nivo inflacije kudikamo niži u odnosu na rekordnu inflaciju od 11,6 odsto zabeleženu u oktobru 2022. godine.
Nastavak pada cene energentala omogućio je kontinuirani silazni trend inflacije, dok je cena hrane dala najveći doprinos indeksu u februaru. Hrana, alkohol i cigarete poskupele su 4,0 odsto u februaru, u odnosu na rast od 5,6 odsto u januaru.
Cene usluga su nastavile oštro da rastu, uprkos tome što su cene energenata, hrane i robe nastavile da se hlade. Eurostat je saopštio da je bazna inflacija, koja isključuje volatilne stavke kao što su energenti i hrana, iznosila 3,1 odsto u odnosu na januarskih 3,3 odsto, ali znatno iznad srednjoročnog cilja ECB-a od dva odsto.
ECB je na poslednjem sastanku u januaru zadržala kamatu nepromenjenu ali je ostavila otvoreno vrata za njeno smanjenje. Naredne sedmice se očekuje novo zasedanje koje bi ponovo trebalo da ostavi kamatu na istom nivou, ali se investitori nadaju da bi mogli dobiti više informacija oko tajminga eventualnog smanjenja kamata.
Najveći problem za centralnu banku su rastuće nadnice koje bi mogle ponukati kompanije da nastave sa daljim povećanjem cena.
I dok inflacija slabi sa obe strane Atlantika, ključna razlika koja bi mogla odrediti korake Fed-a odnosno ECB-a tiče se stanja ovih privreda – američka je prošlu godinu okončala snažnim rastom, dok se privreda evrozone nalazi u stagnaciji.
Izvor: WSJ, Momentum
