Američka centralna banka, Fed, zadržala je ključnu kamatu na julskom zasedanju nepromenjenu, ali uz izražena neslaganja unutar Monetarnog odbora ka zaoštravanju monetarne politike.

Monetarni odbor je glasao 9-3 da se kamatna stopa ostavi u rasponu 3,50-3,75 odsto, a tri suprotstavljena člana glasala su da se kamata poveća za 25 baznih poena već na ovom sastanku. Bila su to ista tri člana koja su se na poslednjem Pauelovom predsedavanju u aprilu zalagala za uklanjanje nagoveštaja o mogućim nižim kamatama u narednom periodu.

Fed je očekivano zadržao kamatu na gornjem rasponu 3,75%

Izvor: BBC

Novi predsedavajući, Kevin Vorš, izjavio je da „nema tolerancije“ prema inflaciji koja se već više od pet godina nalazi iznad targeta centralne banke, a koja se sve do prošlog meseca ubrzavala jer je rat doveo do rasta globalnih cena goriva i hrane, dok istovremeno ulaganja u Data centre i ostala AI potrošnja podstiču potražnju.

Fed nije ništa promenio u tekstu junskog saopštenja, navodeći da „inflacija ostaje povišena u odnosu na cilj Odbora od dva odsto“. Takođe je napomenuto da privredna aktivnost „raste solidnom brzinom“, navodeći kao i u junu da je rast uposlenosti „pratio rast radne snage, dok se stopa nezaposlenosti malo menjala.“

Vorš je odbio da nagovesti naredne korake ove centralne banke, ali je naveo da „kada to bude neophodno i prikladno, neće oklevati da deluje.“

On je primetio da su prinosi na obveznice značajno porasli od junskog zasedanja, pošto su investitori već uračunali povećanja kamatnih stopa, pozdravivši taj pomak, iako je naglasio da to ne znači da centralna banka mora da se složi sa ovim kretanjima.

Od poslednjeg sastanka, kriva prinosa na tržištu američkih državnih obveznica izravnala se, odražavajući oštriji rast kratkoročnih prinosa koji su usko povezani sa očekivanjima od politike Fed-a u poređenju sa prinosima na dugoročnije obveznice koji su osetljiviji na kretanje inflatornih pritisaka.

Međutim, u danu zasedanja ova dinamika se promenila i kriva je postala strmija, pošto su prinosi na dvogodišnje državne zapise pali, dok su prinosi na 10-godišnje i 30-godišnje obveznice porasli. Štaviše, prinos na 30-godišnje obveznice je prešao nivo od 5,20 odsto prvi put od 2007. godine.

Nakon zasedanja Fed-a verovatnoća za rast kamata u septembru nalazi se na nivou od 57 odsto, dok projekcija drugog povećanja kamata u decembru zasad nema natpolovičnu većinu investitora.

Do septembarskog zasedanja zvaničnici Fed-a će ispratiti dva izveštaja o inflaciji i isto toliko sa tržišta rada, koji bi trebalo da pokažu da li se slabljenje cenovnih pritisaka iz juna može nastaviti uprkos novoj eskalaciji na Bliskom istoku.

Dolar je prema evru oslabio na paritet 1,146, dok je tržište akcija nakon inicijalne stabilizacije produbilo rasprodaju i oslabilo 1,2 odsto mereno indeksom S&P 500.

Izvor: Reuters, Momentum