Naftna industrija Srbije (NIIS)

Naftna industrija Srbije (NIIS) planira emisiju korporativnih obveznica i potom njihovo listiranje na Beogradskoj berzi što će biti svojevrsni uvod u seriju korporativnih obveznica koje će se uz podršku države i Svetske banke emitovati tokom 2025. godine. NIS je samostalno ušao u ovaj projekat, a glavni motiv je činjenica da se kompanija otežano finansira na postojeći način, od strane kreditora, poslovnih banaka od kojih većina ima inostrani kapital iz EU.

Kompanija –  NIS predstavlja jednu od najvećih domaćih kompanija i sistemsku firmu kada je u pitanju domaći energetski sistem. NIS predstavlja vertikalno integrisanu naftnu kompaniju odnosno bavi se poslovima istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, prerade sirove nafte i prometom naftnih derivata. Kompanija se poslednjih godina bavi i proizvodnjom električne energije, a nakon privatizacije Petrohemije i proizvodnjom petrohemijskih proizvoda.

NIS je privatizovan početkom 2009. godine u sveobuhvatnom političko-ekonomskom sporazumu, čije druge odredbe uglavnom nisu realizovane. Za 51 odsto kapitala ruski Gazprom Neft je platio 400 miliona evra, dok je ruska strana do aktuelnog udela od 56,2 odsto došla nakon obavezujuće ponude za preuzimanje 2011. godine. Državni udeo od 30 procenata nije se menjao od momenta privatizacije.

NIS predstavlja faktički monopolistu na domaćem tržištu motornih goriva sa udelom na kraju septembra od oko 80 procenata, dok na maloprodajnom tržištu proteklih godina drži oko polovine ovog tržišta (48 odsto na kraju septembra). Kompanija posluje i na susednim tržištima (BiH, Rumunija, Bugarska), ali nakon promenjenih geopolitičkih okolnosti realno je da se kompanija u bliskoj budućnosti povuče sa tržišta zemalja EU.

Poslovanje –  Ne računajući prvu godinu u kojoj je sprovedena privatizacija i pandemijsku, 2020. godinu, NIS je uvek beležio profitabilno poslovanje. U prvim godinama nakon privatizacije, profitabilnost kompanije je bila zasnovana na relativno visokoj ceni sirove nafte i intenzivnoj proizvodnji domaće sirove nafte koja je u prvim godinama nakon privatizacije činila 40-50 procenata prerade u Rafineriji Pančevo. U najboljim godinama ovog perioda NIS je dostizao godišnje profite u rasponu 350-400 miliona evra. Opširnije