Skuplji novac i dalje glavni fokus ulagača

NEDELJNI IZVEŠTAJ,  14-18. septembar, 2026. 

Proteklu trgovačku sedmicu obeležili su nastavak trenda podizanja kamata glavnih svetskih centralnih banaka, dok je na korporativnom planu ponovo u žiži bila očekivana brzina razvoja i primene veštačke inteligencije (AI). Indeks S&P 500 je neznatno oslabio i faktički se zadržao na nepromenjenom nivou, dok je indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, porastao 0,7 procenata.

Fed podigao kamatu, 10-godišnji prinosi 5% – Američka centralna banka, Fed, po prvi put u više od tri godine povećala je prošle sedmice kamatu za 25 baznih poena na raspon 3,75-4,00 odsto kako bi ubrzala borbu sa inflacijom koja se više od pet godina nalazi iznad njenog targeta od dva odsto.  Ova odluka bila je široko očekivana, a svih 12 članova Monetarnog odbora koji imaju pravo glasa opredelilo se za povećanje kamata.

Kada su u pitanju izgledi za narednih period, većina članova Odbora očekuje nastavak rasta kamata. Četiri učesnika očekuju rast kamate do kraja godine od 50 baznih poena, 12 učesnika još jedno povećanje od 25 baznih poena, a svega dva člana očekuju nepromenjenu kamatu. Posmatrano dugoročnije, u narednoj godini se ne očekuje povećanje kamata, dok bi jedno smanjenje moglo da usledi u 2028. godini i najmanje jedno u 2029. godini.

Fed je saopštio da privreda „raste solidnim tempom“, uz stabilnu ocenu stanja na tržištu rada. Kada su u pitanju inflatorna očekivanja, Fed vidi indeks troškova lične potrošnje ove godine na 3,7 odsto odnosno 3,4 odsto kada se izuzmu hrana i energenti, što je za po 10 baznih poena više u odnosu na junsko saopštenje. Takođe, ova centralna banka ne očekuje da bi se mogao dostići target inflacije sve do 2029. godine, premda sledeće godine očekuje usporavanje inflatornih pritisaka.

I pre prošlonedeljnog zasedanja Fed-a prinosi na obveznice nastavili su da rastu, i samo od avgustovskog zasedanja u Džekson Holu prinos na 10-ogodišnje obveznice je skočio 25 baznih poena. Prinos na ove dužničke papire prošle sedmice je premašivao pet procenata i dostizao nivoe poslednji put viđene 2007. Japanski prinosi popeli su se na najvišu stopu od 2000. godine, dok je Velika Britanija ovu cenu zaduživanja poslednjih put imala u vreme svetske finansijske krize 2008. godine.

AI ekspanzija na novoj raskrsnici – Na korporativnom polju, ponovo su trendovi na AI polju dominirali ovom scenom. Čelnici najvećih platformi za AI, kao što su kompanije Anthropic, OpenAI, Alphabet-ov Google i Meta Platforms, pozvali su na promišljeno usporavanje tempa razvoja svojih najnaprednijih i najprofitabilnijih vodećih modela, upozoravajući na eskalaciju sistemskih rizika.

Obim AI ulaganja bez presedana u odnosu na BDP SAD

Pozivi na oprez usledili su nakon nekoliko bezbednosnih incidenata velikog odjeka, u kojima su vodeći developeri obelodanili da su autonomni AI agenti tokom evaluacionih testova upali ili nehotično hakovali u mreže trećih kompanija.

Američki predsednik Tramp izjavio je za vikend da planira da osnuje federalno telo (AI Force) i imenuje posebnog „cara” za AI koji bi nadgledao ovaj brzorastući tehnološki sektor, za koji je predvideo da bi na kraju mogao da čini četvrtinu ekonomske aktivnosti zemlje. Poručio je da će njegova administracija pružiti zaštitu ovoj industriji, dok će se nepravilnosti sankcionisati kroz već postojeće mehanizme krivičnog i građanskog prava.

Kapitalna ulaganja najvećih tehnoloških kompanija ove godine bi mogla da preskoče nivo od dva odsto američkog BDP-a, što je duplo više od zamaha ulaganja telekomunikacionih kompanija s kraja devedesetih godina u vreme Internet buma. Sa najavljenim ubrzanjem ulaganja očekuje se da bi ovaj gep u narednim godinama mogao biti i povećan.

Ima li kraja sukobima na Bliskom istoku? – Nakon što je početkom sedmice nastavljen rast cene sirove nafte, a cena Brenta prišla blizu 110 dolara po barelu, u drugoj polovini nedelje došlo je do delimičnog pada ovog tržišta. U centru pažnje je Bliski istok i očekivanja da bi Saudijska Arabija mogla da obnovi isporuke nakon udara Huta na infrastrukturu ove zemlje.

Kretanje cene sirove nafte tipa WTI u 2026. godini

Izvor: Seeking Alpha

I dalje nema nagoveštaja da bi mogli biti nastavljeni mirovni pregovori oko centralnog sukoba u regionu, između Irana i SAD. Teheran je preko katarskih posrednika preneo svoje uslove za početak pregovora, među kojima su  okončanje rata na svim frontovima, odmrzavanje iranske imovine i ukidanje američke pomorske blokade iranskih luka.

Zvaničnici Irana su upozorili da su spremni za dalji vojni sukob i da bi američke baze mogle da se suoče sa žešćim udarima ukoliko Vašington pokrene novi napad. Ovaj odgovor dolazi nakon što je vojna komanda ove zemlje saopštila da je dobila informacije koje ukazuju na to da se SAD, uz podršku pojedinih zemalja u regionu, spremaju za nastavak vojnih akcija.

Sukob u Iranu otpočeo je krajem februara, a cena sirove nafte u tom periodu povećana je oko 40-45 odsto što je dovelo da povećanog pritiska na inflaciju i rast kamata širom sveta.