Tenzije rastu, berza i dalje odoleva

NEDELJNI IZVEŠTAJ,  5-9. oktobar, 2026. 

Američko tržište akcija poraslo je protekle sedmice uprkos nastavku geopolitičkih tenzija i novom preispitivanju održivosti aktuelnog talasa ulaganja na polju veštačke inteligencije (AI). Indeks S&P 500 porastao je 1,2 odsto, te prvi put u istoriji završio trgovačku sedmicu iznad nivoa od 7.800 poena. Indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, imao je umereniji rast od 0,6 odsto.

Nestašica dizela kroji geopolitičke odnose – Nakon što su svetski mediji špekulisali da bi SAD mogle obnoviti vojne udare na Iran, Tramp je nastavio politiku „toplo-hladno“ rekavši da Vašington vodi „produktivne razgovore“ sa Teheranom i poručio da nije planiran nikakav napad pre međuizbora za Kongres koji se održavaju 3. novembra.

Tokom vikenda ponovo je došlo do eskalacije na Bliskom istoku nakon što su jemenski Huti izveli kombinovane napade dronovima i raketama na međunarodni aerodrom u Rijadu u kojima je bilo i žrtava. Tramp je napomenuo da bi Vašington mogao da se pridruži saudijskim uzvratnim udarima na Hute i ponovo razmotri direktnu vojnu akciju protiv Teherana, koji je prethodno saopštio da je obustavio dalju komunikaciju sa SAD preko posrednika zbog neprihvatanja iranskog plana u sedam tačaka.

U još jednom nepredvidivom spoljnopolitičkom manevru, Tramp je preko vikenda saopštio i da su se Rusija i Ukrajina saglasile oko obustave međusobnih napada na energetsku infrastrukturu. Ovom saopštenju prethodila je njegova odluka da dozvoli Rusiji izvoz dizela na američko i svetsko tržište, dok je grupa senatora ovaj plan nazvala nezakonitim i suprotnim sankcijama iz 2022. godine. Premda se ne očekuje da bi ovaj izvoz mogao značajnije oboriti cene dizela, Tramp na sve načine pokušava da smanji cenu goriva za kamiondžije i poljoprivrednike koja je oko 70 procenata viša od marta.

OpenAI ponovo u fokusu održivosti AI buma – Na korporativnom polju, u očekivanju početka sezone objava rezultata za treće tromesečje koja startuje ove sedmice, fokus investitora je ostao na tehnološkom sektoru i mogućnostima da se finansiraju megalomanski AI projekti u uslovima povišenih kamata. Okidač za novu rundu preispitivanja na ovom polju došao je od medija koji su preneli informacije o godišnjim prihodima kompanije OpenAI koja predstavlja referentnu tačku za čitavu industriju.

Korporativna potrošnja na modele firmi Anthropic i OpenAI

Izvor: WSJ

Najpre su mediji preneli da su godišnji prihodi kompanije krajem septembra iznosili oko 50 milijardi dolara, što je znatno ispod 70 milijardi dolara koliko je spominjano u ranijim izveštajima. Ova informacija bila je okidač za rasprodaju tehnoloških akcija u četvrtak, pokazavši koliko su procene vrednosti AI kompanija održive i koliko investitori zavise od agresivnih prognoza rasta.

Naredni dan doneo je „korekciju“ izveštaja, te da OpenAI očekuje da do kraja 2026. godine dostigne ili premaši 70 milijardi dolara godišnjih prihoda, te da bi ekspanzija uglavnom trebalo da bude vođena rastom u segmentu poslovanja sa korporativnim klijentima. Navodno, gep od 20 milijardi dolara nije posledica pada prodaje ili otkazivanja pretplata već računovodstvene metodologije koja određuje da li se knjiže ili ne i prihodi ostvareni kroz partnerske platforme.

Ono oko čega nije ostala dilema jeste cena ove AI ekspanzije pa se očekuje da će OpenAI do 2030. godine „spržiti“ oko 280 milijardi dolara u neto novčanom toku, daleko više nego bilo koja kompanija u istoriji na putu pripreme za eksploataciju neke tehnološke inovacije.

Starlink kreće u telekom biznis – Do sada najkonkretniji potez kompanije SpaceX da uđe u trku sa najvećim pružaocima usluga mobilne telefonije doveo je do oštre rasprodaje akcija najvećih telekomunkacionionih kompanija u SAD i Evropi.

SpaceX je za oko osam milijardi dolara kupio deo nacionalnog spektra niskih frekvencija firme Grain Management, što bi trebalo da stvori preduslove kompaniji (segmentu poslovanja Starlink) da počne sa pokrivanjem područja do kojih sateliti trenutno teško dopiru, poput unutrašnjosti zgrada.

Da bi počela sa pružanjem pouzdanih usluga mobilne telefonije u većini velikih američkih gradova putem zemaljskih veza, osim spektra ovoj kompaniji biće potrebna fizička infrastruktura za slanje i prijem signala kako bi obezbedila pokrivenost bežičnom mrežom. Kako bi izbegao ogromne troškove izgradnje mobilnih tornjeva, SpaceX planira postavljanje malih celularnih baznih stanica pored Starlink antena na kućama i preduzećima.

Glavne američke telekomunikacione kompanije ovu strategiju vide kao nerealnu, dok su investitori bili znatno uplašeniji te su akcije ovih operatera, Verizon, AT&T i T-Mobile, pretrpele pad u petak od 11-13 procenata.