Debi SpaceX-a oživeo AI sentiment

NEDELJNI IZVEŠTAJ,  8-12. jun, 2026. 

Američko tržište akcija uspelo je protekle sedmice da preokrene negativan trend, nakon što su pozitivni geopolitički tonovi i berzanski debi Maskove kompanije SpaceX stavili u drugi plan nastavak inflatornih pritisaka. Indeks S&P 500 i Nasdaq zabeležili su identičnu pozitivnu promenu od po 0,7 odsto, neutralisavši deo oštrih gubitaka iz prethodne sedmice.

Energenti guraju inflaciju, mir u Zalivu prekida trend? – I protekle nedelje geopolitička kretanja bila su na radaru investitora, naročito kada je Tramp obelodanio da je opozvao planirane vojne udare u Iranu pošto je nadomak postizanja mirovnog sporazuma. Kako to obično biva, napetosti su potrajale i narednih dana da bi u nedelju uveče i američka i iranska strana potvrdile postizanje sporazuma koji podrazumeva i otvaranje Ormuškog moreuza kroz koji je pre početka rata prolazila petina globalnog toka sirove nafte.

Ukupna inflacija u maju najviša u poslednje tri godine 

Izvor: CNBC

Prethodno u nedelji objavljeni su podaci o majskoj inflaciji u SAD koja je po prvi put u poslednje tri godine premašila nivo od četiri procenta, u velikoj meri usled visokih cena energenata. Indeks potrošačkih cena porastao je na mesečnom nivou 0,5 odsto odnosno 4,2 odsto godišnje, što je bilo u skladu sa očekivanjima tržišta. Kada je u pitanju bazna inflacija, koja isključuje volatilne stavke poput hrane i energenata, pritisci su bili znatno manje izraženi. Mesečna bazna inflacija je iznosila 0,2 odsto, ispod konsenzusa od 0,3 odsto i aprilskog rasta od 0,4 procenta. Na godišnjem nivou bazna inflacija u maju bila je veća za 2,9 odsto.

Proizvođačke cene u maju pokazale su još veće inflatorne pritiske. Indeks proizvođačkih cena porastao je 1,1 odsto mesečno (konsenzus 0,7 odsto) odnosno 6,5 odsto na godišnjem nivou, što je poslednji put viđeno krajem 2022. godine. Utešno je da je bazni indeks proizvođačkih cena porastao 0,4 odsto mesečno u odnosu na konsenzus od 0,5 odsto što ukazuje da su cene goriva glavni faktori inflatornih pritisaka.

Cene sirove nafte zabeležile su oštar pad protekle sedmice, da bi se ovaj trend nastavio i u nedelju nakon objave postignutog sporazuma – cena Brenta spustila ispod 85 dolara, a američke WTI nafte nadomak 80 dolara po barelu.

SpaceX ispisao istoriju, IPO preplaćen 3-4 puta – Na korporativnom polju, sedmica je prošla u znaku inicijalne ponude akcija (IPO) Maskove kompanije SpaceX koja je privukla veliki broj investitora i posredno potvrdila i dalje visoku sklonost ulagača ka rizičnim projektima zasnovanim na primeni veštačke inteligencije (AI).

Akcije SpaceX-a skočile su prvog trgovačkog dana 19 odsto na 161 dolar, nakon što je prethodno sproveden IPO po ceni od 135 dolara. Tržišna kapitalizacija kompanije na zatvaranju u petak dostigla je 2,2 hiljade milijardi dolara, svrstavši je na šestu poziciju među kotiranim američkim kompanijama. SpaceX je putem IPO-a prodao četiri odsto emisije akcija i prikupio rekordnih 75 milijardi dolara.

Emisija akcija je na kraju preplaćena skoro četiri puta uz veliko učešće pojedinačnih investitora, premda je bilo skeptika u pogledu velike tražnje s obzirom da kompanija i dalje posluje sa velikim gubicima. SpaceX je prošle godine zabeležio operativni gubitak od 4,9 milijardi dolara, a u prvom kvartalu negativan rezultat je dodatno produbljen. Starlink već beleži pozitivno poslovanje, svemirski segment je nosio neveliki minus, dok je AI segment, xAI, na 3,2 milijarde dolara prihoda lani pretrpeo gubitak od 6,4 milijarde dolara.

Kompanija je u dokumentaciji za IPO navela da procenjuje ukupno dostupno tržište odnosno potencijal ostvarivanja prihoda na 28,5 hiljada milijardi dolara, a najveći deo toga, 26,5 hiljada milijardi dolara, odnosi se na AI polje. Poslovanje u domenu AI zahteva ogromne investicije za razvoj velike orbitalne mreže Data centara, koja ima za cilj da obezbedi računarske resurse koje bi SpaceX mogao da koristi za sopstvene potrebe, ali i da ih prodaje drugim AI kompanijama. Projekat zavisi od tehnologija koje još uvek nisu u potpunosti dokazane, uključujući i novu raketu Starship.

ECB podigla kamatu prvi put od 2023. – Evropska centralna banka (ECB) u skladu sa očekivanjima tržišta u četvrtak je podigla ključnu kamatnu stopu nakon što su porasli inflatorni pritisci usled rata na Bliskom istoku. ECB je ključnu kamatu podigla sa 2,00 na 2,25 odsto, nakon što se na ovom nivou nalazila nepromenjena punih godinu dana.

Očekivanja za ovogodišnje promene kamata (u pp)

Izvor: WSJ

Tržište trenutno očekuje da bi ECB mogla najmanje još jednom da podigne kamatu, dok bi Fed to mogao da učini jednom, na kraju godine. ECB predstavlja prvu veliku svetsku centralnu banku koja se odlučila za podizanje kamate.

Uporedo sa rastom kamata, ECB je podigla naviše i inflatorne izglede u ovom političkom i ekonomskom bloku. Ukupna inflacija u tekućoj godini sada se očekuje na prosečnom nivou od 3,0 odsto, pre nego što oslabi na 2,3 odsto naredne godine odnosno 2,0 odsto u 2028.

S druge strane, projekcije privrednog rasta smanjene su naniže u tekućoj i narednoj godini. ECB sada očekuje da rast u evrozoni u tekućoj godini iznosi 0,8 odsto, 1,2 odsto u narednoj godini i 1,5 odsto u 2028. Preliminarni podaci pokazali su inflaciju u evrozoni u maju od 3,2 odsto, dok je u prvom tromesečju zabeležen pad BDP-a od 0,2 odsto kvartalno.