Evropska komisija u utorak je predložila zabranu uvoza uglja iz Rusije kao deo nove runde ekonomskih sankcija kojim Zapad nastoji zaustaviti invaziju ove zemlje na Ukrajinu.
Očito, velika zavisnost kao i nedostatak alternativa nisu sprečili Evropu da razmatra zabranu uvoza uglja iz Rusije i da se na taj način pridruži SAD u čvršćem stavu prema ratu u Ukrajini.
Evropa kupuje od Rusije dve vrste uglja – termalni koji koriste termoelektrane i metalurški koji se koristi u proizvodnji čelika. Ruski udeo u uvozu termalnog uglja u EU je skoro 70 procenata, pri čemu su Nemačka i Poljska posebno izložene. Ruski ugalj je najbliži, najjeftiniji i na nekim tržištima poput Nemačke najpogodnijeg sastava za njegovu upotrebu.
Cena evropskog uglja skočila je u utorak 14 odsto na tronedeljni maksimum nakon vesti o predloženoj zabrani, a isti trend prati i azijski ugalj, kao i američki koji je premašio cenu od 100 dolara po toni, prvi put u poslednjih 13 godina.
Problem na ovom tržištu nije samo slabija ponuda. Tu su takođe logistički problemi kada je potrebno brzo se okrenuti ka novim snabdevačima. Geografski bliska Rusija morala bi biti zamenjena proizvodnjom iz dalekih zemalja poput Južne Afrike, Australije, Indoneziji čiji kvalitet uglja prilično varira.
Izvor: Bloomberg, Momentum
