Intezitet pada poslovne aktivnosti u evrozoni neočekivano je ublažen u novembru, ali je i dalje ostao duboko u zoni kontrakcije, pokazuju preliminarni podaci S&P Globala o poslovnoj aktivnosti u ovom ekonomskom i političkom bloku.
Kompozitni PMI pokazatelj evrozone porastao je u novembru na 47,8 sa oktobarskih 47,3 poena i bio je iznad očekivanja od 47,0. Ovaj pokazatelj se nalazi na najvišem nivou od septembra, ali i dalje ispod nivoa od 50 poena koji razdvaja zonu ekonomskog rasta od recesije. Fleš podaci ukazuju da je privreda evrozone na putu da zabeleži pad BDP-a na kvartalnom nivou u periodu oktobar-decembar od oko 0,2 odsto.
Aktivnost u dominantnom sektoru usluga zadržala se na oktobarskom nivou od 48,6 koji predstavlja najnižu vrednost ovog pokazatelja još od vremena izbijanja pandemije. Analitičari su očekivali još dublji pad na nivo od 48,0. Ovaj intezitet pada aktivnosti u uslužnom sektoru, ako se izuzmu pandemijske prilike, poslednji put je zabeležen u junu 2013. godine.
Industrijska aktivnost, posebno pogođena rastućim cenama energenata i pokidanim lancima snabdevanja, zabeležila je rast na 47,3 sa oktobarskih 46,4 poena, iznad očekivanja od 46,0. Ograničenja u lancima snabdevanja nastavila su da popuštaju, dok je toplo vreme doprinelo ublažavanju strahova od nestašica energenata u zimskim mesecima.
S&P Global-ovi rezultati poslovne aktivnosti u evrozoni
Nove narudžbine su ponovo oštro pale što govori da kompanije održavaju aktivnost postojećim ugovorenim poslovima, što je prouzrokovalo njihov pad peti mesec zaredom. Posebno oštar pad obima već ugovorenih poslova dešava se u proizvodnom sektoru, ali su zalihe poslova ponovo počele da se smanjuju i u sektoru usluga.
Loša situacija po pitanju budućih poslova primorala je menadžere na sporije zapošljavanje pa je rast zaposlenosti zabeležio najblaže mesečno povećanje od marta 2021. godine. Zapošljavanje je posebno usporeno u sektoru usluga, mada je usporen rast i u industriji.
Cenovni pritisci su ostali na visokom nivou uprkos njihovom ublažavanju. Slabija tražnja i normalizacija u snabdevanju doprineli su nižim troškovima kompanija, dok je indeks izlaznih cena pao na 63,7 sa 66,1 u oktobru što je njegov najniži nivo od marta 2021. godine. Ovo popuštanje cena neće samo ublažiti troškove života već će delimično skinuti pritisak i sa potrebe za agresivnim zaoštravanjem monetarne politike.
Inflacija u zoni evra prošlog meseca je dostigla nivo od 10,6 odsto, znatno iznad ciljanih dva odsto, pa se očekuje da će Evropska centralna banka (ECB) u decembru povećati kamatu za dodatnih 50 baznih poena.
Izvor: Reuters, Momentum
