Volstrit rekordno, cene nafte oštro pale

NEDELJNI IZVEŠTAJ,  13 – 17. april, 2026. 

Akcije na Njujorškoj berzi ostavile su iza sebe i treću nedelju snažnih dobitaka, nakon što je pozitivan sled dešavanja na Bliskom istoku podstakao optimističan sentiment investitora. Indeks S&P 500 skočio je na nedeljnom nivou 4,5 odsto i ne samo da je neutralisao sve gubitke od početka rata već je stigao do novog istorijskog maksimuma. Rekordnu vrednost dostigao je i indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, koji je skočio u nedelji 6,8 procenata.

Rat je gotov ili… ? – Iako je trgovačka sedmica startovala vestima o neuspelim pregovorima Irana i SAD, među investitorima je provejavalo pozitivno raspoloženje u očekivanju nastavka razgovora. U četvrtak je stupilo 10-odnevno primirje između Izraela i Libana, što je od ranije bio jedan od uslova Irana za širi sporazum. Pozitivan trend pregovora u petak je potvrđen objavom Irana o „potpunom otvaranju“ Hormuškog moreuza za sve komercijalne brodove do kraja trajanja ovog primirja.

Vikend je, sada bi se moglo reći i tradicionalno, doneo komplikovanje situacije sa novim zatvaranjem Hormuškog moreuza u subotu, što je bio odgovor iranske strane na odluku SAD da zadrže pomorsku blokadu iranskih luka. Američki predsednik Tramp izvestio je u nedelju o zarobljavalju iranskog teretnog broda na koji je prethodno otvorena vatra.

U ovakvim u najmanju ruku krhkim okolnostima priprema se nova runda pregovora u Pakistanu, a iranska strana je preko državnih medija poručila da odbija učešće dok je na snazi američka pomorska blokada, nazvavši američke zahteve „nerealnim i preteranim“. Ranije postignuto primirje ističe u sredu, 22. aprila, pa bi eventualno nepostizanje dogovora donelo rizik od obnavljanja sukoba i novog skoka cena energenata. Prošle sedmice cena sirove nafte tipa WTI pala je oko 13 procenata na 84 dolara, dok je Brent zabeležio umereniju korekciju i spustio se na 90 dolara po barelu.

Banke umirile ulagače, 1Q rezultati solidni – Na korporativnom polju, investitori su ispratili početak sezone objava kvartalnih rezultata, a uprave najvećih američkih banaka ukazale su da američki potrošači i dalje troše uprkos rastu cena energenata, dok su bilansi dodatno podržani jakim segmentima investicionog bankarstva i trgovanja hartijama od vrednosti.

Kvartalni prihodi američkih banaka iz segmenta trgovanja 

Izvor: WSJ

Velika volatilnost tržišta donela je rekordne prihode iz segmenta trgovanja hartijama od vrednosti, te je šest najvećih banaka zabeležilo je rast prihoda iz trgovanja od 17 odsto na oko 45 milijardi dolara. Pored segmenta trgovanja, banke su odlične rezultate zabeležile u sektoru investicionog bankarstva, a ništa lošija očekivanja nisu ni za ostatak godine. Ove godine se očekuje nekoliko mega inicijalnih ponuda akcija, a uprave banka vide usporavanje u segmentu M&A tek u slučaju većeg pada privredne aktivnosti.

Rast cene goriva, koje čine mali deo lične potrošnje, zasad nije značajnije uticao na potrošačku moć, naveli su mahom predstavnici banaka. Štaviše, BoA i JPMorgan prijavile su manji udeo korisnika kreditnih kartica koji kasne sa uplatama.

Kada su u pitanju privatni krediti, što je od početka godine stvorilo mini paniku na tržištu, banke su uglavnom ublažile moguće rizike s obzirom na relativnu veličinu čitave industrije. Tako je JPMorgan prijavio izloženost od oko 50 milijardi dolara, Wells Fargo 36, a Citi oko 22 milijarde dolara u poređenju sa hiljadama milijardi drugih kredita i depozita koje leže u bilansima banaka.

ETF na indeks najvećih američkih banaka (Invesco KBW Bank) prošle sedmice porastao je 2,4 odsto, dok je od početka godine u nešto većem plusu od tri procenta.

Inflacija u evrozoni najviša od jula 2024. – Na evropskom tržištu objavljeni su podaci o inflaciji koja je stigla na viši nivo od inicijalnog čitanja nakon što se pokazalo da je uticaj rasta troškova energenata veći nego što se prvobitno mislilo.

Potrošačke cene u prethodnom mesec porasle sa februarskih 1,9 odsto na 2,6 odsto, što je najviši nivo inflacije od jula 2024. godine. Time je inicijalni podatak od 31. marta revidiran naviše za 10 baznih poena.

Bazna inflacija i dalje blizu cilja ECB-a

Izvor: Bloomberg

Inflacija energenata revidirana je sa 4,9 na 5,1 odsto, u poređenju sa februarom kada su troškovi energenata pojeftinili 3,1 odsto na godišnjem nivou. S druge strane, bazna inflacija, koja ne računa volatilnije stavke poput energenata i hrane, bila je nepromenjena u odnosu na inicijalno čitanje od 2,3 odsto.

Čelnica Evropske centralne banke (ECB), Lagar, izjavila je prošle sedmice da se posledice rata kreću između osnovnog i nepovoljnog scenarija banke, od kojih potonji predviđa oštriji rast inflacije i sporiji privredni rast. ECB je u martu saopštila da očekuje prosečnu inflaciju ove godine od 2,6 odsto, dok su investitori uporedo podigli očekivanja na dva podizanja kamate od po 25 baznih poena.

MMF je prošle sedmice smanjio izglede privrednog rasta evrozone u tekućoj godini sa januarskih 1,3 na 1,1 odsto.